Projekat Multiplikacija-Živeti tolerantno u našoj školi „živi“ već tri godine i nastavlja da „raste“ i razvija se iz dana u dan.....To je mrežni projekat u kome učestvuju nevladine organizacije i srednje škole u saradnji u 8 vojvođanskih gradova. Osim Sombora u projektu su i Subotica, Zrenjanin, Novi Bečej, Inđija, Vrbas, Bačka Topola i Bečej. Partnerska nevladina organizacija našoj školi u Somboru je Udruženje građana „Ravangrad“.Nosilac projekta na nivou Vojvodine je Dobrotvorno društvo „Panonija“ iz Novog Sada, a glavni donator projekta za celu Srbiju –Pestalozzi childrens foundation, Swicerland. Kroz projekat mladi su imali prilike učestvovati na radionicama, akcijama, kampovima, interkulturalnim razmenama, festivalima, seminarima, izletima, tribinama........razgovarati, informisati se, iznositi ideje, kreativno se razvijati i ostvarivati na poljima: ljudskih prava, nenasilne komunikacije, interkulturalnosti, zaštite životne sredine, očuvanja zdravlja, interaktivnog pozorišta, religije, umetnosti, istorije....
Šta za tebe znači:
a)Živeti interkulturalno
-Živeti bez predrasuda
-Znači živeti unutar okruženja u kome je očuvana kultura
-Disati zajedno sa celom sredinom iako je raznolika
-Živeti u interkulturalnoj sredini-sredini koja je puna različitih kultura, običaja i mišljenja ne izdvajajući ni jednu već ravnopravno
-Živeti u zajednici u kojoj ima puno različitih ljudi i poštovati tu njihovu različitost
-Komunicirati sa drugim narodima, družiti se sa njima, uvažavati različit jezik i običaje
-Ne živeti i ne obilaziti samo svoje mesto i državu, već i druga mesta i države
b)Tolerancija
-Prihvatiti druge ljude onakvim kakvi jesu. Ne tražiti od njih da se menjaju, ali isto tako nedozvoliti da oni to traže od vas
-Skladan saživot sa drugima
-Za mene tolerancija znači kad je neko dobar, pozitivan u svim stvarima, probleme rešava na lep način i mirnim putem
-Međusobno poštovanje, uvažavanje tuđih mišljenja iako su drugačija, poštovanje svih razlika (rasnih, verskih, nacionalnih...)
-Kad poštujemo i saslušamo ljude oko nas i nikoga ne ugrožavamo svojim postupcima, a ni oni nas
-Biti kulturan, bez predrasuda, razuman
U projektu „Odmor od rata“ koji organizuje Komitet za osnovna ljudska prava i demokratiju iz Kelna, Nemačka, do sada je učestvovalo više od 100 učenika naše škole. Ova ideja da se mladi iz ratom zahvaćenih područja mogu sresti, upoznavati i družiti, na prostoru Balkana sprovedena je u delo prvi put još 1994. godine za mlade sa teritorija bivših republika Jugoslavije. Mladi su stekli mnoge prijatelje u Tuzli, Vukovaru, Gornjem Vakufu-Uskoplju, Banja Luci...Kroz 12 dana ispunjenih organizovanim aktivnostima, imali su mogućnost da sagledavaju događaje iz različitih uglova, upoznaju se sa načinom života koji vode mladi u drugim, često podeljenim, gradovima, otkrivaju u sebi i drugima vrednosti koje nisu ni slutili da postoje, kreativno se razvijaju, istražuju, edukuju se iz oblasti koje ih zanimaju, grade prijateljstva....
“Mostove koje smo izgradili iznad svega onoga sto
se u prošlosti dešavalo ni jedan rat neće moći da razruši. Mnogi su u
početku bili nepoverljivi, ali uspeli smo da pokažemo da za ljubav ne
postoje granice. Jedno veliko hvala mojim novim prijateljima, hvala
za 12 divnih dana, za ljubav kakvu odavno nisam osetila, za sve ono sto
smo činili jedni za druge, i za ono sto će zauvek ostati tu, bez obzira na
sve - naše prijateljstvo....” Sandra (16)
“Nemoguće je opisati svu pozitivnu energiju i ljubav kojima smo bili okruženi tokom tih 12 dana. Toliko priča sam čula, proživela sa ljudima njihove strahove, delila njihovu tugu i uvećavala njihovu radost…Ono što sam doživela tamo ostaje duboko u meni, menjajući moje stavove, uverenja i mišljenja; praveći od mene bolju osobu i dajući mi snage da slušam, prihvatam i razumem druge ljude i njihove priče. Sa novom snagom gledam u sutra jer imam iskrene i prave prijatelje. Znam da nema nepremostivih granica i da mi možemo biti jači od predrasuda-ako se samo malo potrudimo…” Tijana (16)
U Interkulturalnim razmenama u Dečjem selu „Pestalozzi“ u Trogenu u Švajcarskoj, do sada je učestvovalo oko 50 učenika naše škole.
Dečje selo „Pestalozzi“ ima 30 kuća i tokom godine ugosti više od 2000 mladih iz svih krajeva sveta.
U Švajcarskoj, učenici su sticali znanja i iznosili iskustva iz oblasti interkulturalne komunikacije, predrasuda i stereotipa, rodne ravnopravnosti, anti-rasizma i naučili neke nove veštine poput osmišljavanja, vođenja i snimanja radio emisije, upoznali su i neke elemente švajcarske tradicije (tradicionalne sportove, pesmu, ples), saznali su nešto o njihovom školskom sistemu, a takođe su predstavili i naš školski sistem, školu, grad, kulturu... Na radionicama su zajedno dolazili do novih rešenja za „bolji i lepši svet“.
„Dve nedelje boravka u Švajcarskoj omogućile su mi da neke stvari sagledam iz više uglova. Zadivljena sam zemljom i divim se ljudima i načinu života koji žive tamo. Najviše mi se dopada urednost koja našem gradu i zemlji ponekad nedostaje, a na to malo ljudi, nažalost, obraća pažnju. Zahvalna sam svima koji su nam omogućili ovo nezaboravno iskustvo i poručila bih mladima da putuju što više i upoznaju druge ljude, kulture, običaje...“ Slađana (16)
Učenici su pokazali veliku posvećenost u ostvarivanju ciljeva interkulturalne razmene i predstavili svoju školu, grad i državu u najlepšem mogućem svetlu, svojom kreativnošću, edukovanošću, motivisanošću, otvorenošću, energijom, tolerancijom i spremnošću da prihvataju razlike, da ih poštuju i da uče i da pomažu. Atmosfera je bila radna, sa mnogo mogućnosti i za samostalno kreativno ostvarivanje i za zajedničke aktivnosti, a zatim za uživanje u proizvodima nastalim zajedničkim trudom i radom i za ispunjenost osećanjem sopstvenog doprinosa ideji suživota bez predrasuda, nerazumevanja i mržnje uperene ka različitosti.
„Mislim da nas je ova razmena pokrenula i aktivirala da razmišljamo malo više o svojoj sredini, ljudima oko nas i uslovima u kojim živimo. Najvrednije što smo poneli iz Švajcarske je tolerancija prema ljudima različitih običaja, kulture, boje kože, vere... Mi koji smo imali tu mogućnost da učestvujemo u ovakvom projektu bogatiji smo za jedno novo, vredno iskustvo i naučili smo da više cenimo sve oko sebe i zemlju u kojoj živimo. Sigurno ćemo se svi rado sećati dana provedenih u Dečjem selu i ljudi koje smo tamo upoznali.“
Biljana (16)
U mirovnom kampu „Odmor od rata-izgradnja mira“ u Bačkom Monoštoru, pod pokroviteljstvom Komiteta za osnovna ljudska prava i demokratiju iz Kelna, učestvovalo je 40 mladih iz Vukovara, Tuzle, Srebrenice, Gornjeg Vakufa-Uskoplja i somborske opštine, među njima i sadašnji i bivši učenici naše škole....
"Često su mi govorili da je svet iskvaren, da danas ne postoji više niko ko je sačuvao prave vrednosti, neko ko je zaista još uvek ČOVEK. E, u mom životu nije tako. Kroz ceo život srećem ljude koji me neprestano razuveravaju i zbog kojih ne mogu da sve ljude svrstam u jednu grupu-grupu loših ljudi. Nije bitno ni kako se zovem, ni odakle sam, ni kojoj veri pripadam, ni koje boje mi je koža, bitno je samo da umem da volim, iskreno i svim srcem, bez obzira na sve. Zavolela sam jednu Marinu, jednu Đanu, jednog Ibru, ma zavolela sam ih sve, jer su i oni znali da vole mene. Bez pitanja, bez granica, bez predrasuda. I ta priča se i dalje nastavlja – kroz kampove, kroz forume na Internetu, kroz SMS poruke, kroz fotografije, uspomene, i što je najbitnije, kroz naša srca. Sigurna sam da uspomene nikada neće izbledeti, jer smo svi predali svoja srca jedni drugima, a to se nikada ne zaboravlja" Sandra (17)
Koliko vremena treba da prođe da svi dišemo jednim velikim plućima, slušamo otkucaje jednog velikog zajedničkog srca, gledamo svet istim šarenim očima punim radosti, sreće, ljubavi i mira? Koliko treba da prođe da svi jednim uhom slušamo sopstvenu sreću, šapat vetra a ne strah tj. rat?
Zažmuri, oseti i vidi kako te vetar miluje, a Sunce se smeši, uhvati me za ruku mira koju ti od srca pružam. Držiš je, divno je, zar ne ?!
Sada otvori oči, pruži korak ka ovome snu, nije teško...
Kao što Gibboni kaže : “Možda i dogodi se čudo...”Tamara (17)
Jedna od retkih stvari koja mi neće verovatno nikad biti jasna je zašto ljudi ratuju! Opravdavaju se da imaju dobar razlog i misle da će nešto promeniti, da im bude bolje, ali otkad se pojavila prva civilizacija ratujemo i još nismo naučili da posle toga nikad ne bude bolje.
Naime, kažu da smo različiti te da trebamo prevazići te razlike, ali mi ih više ne vidimo. Vere su nam različite, kultura nam je drugačija, a nama su te razlike interesantne i povezuju nas još više.
Takođe kažu ‘’Na mladima svet ostaje’’ a žalosno je što su naši mladi zadrti i što ne razmišljaju svojim glavama, što si puni predrasuda i smatraju da sve znaju. E, pa, ako već ovaj svet ostaje na nama neka ostane na samosvesnim, pravednim i upornim ljudima, koji ne znaju za granice koje nas razdvajaju. Družimo se, smejemo, pevamo, radujemo, pešačimo pola sata do sela i nazad opet toliko, spavamo u šatorima, vrućinu jedva podnosimo, opet se smejemo, jedemo zajedno, peremo zube sa vremena na vreme i radujemo se što smo skupa.
Širimo pozitivnu energiju i živimo u nadi da ćemo se opet sresti sa ovim ljudima koji su bili naša velika porodica sedam dana...Nikola (18)
Apel za mir je nastao 2001. godine na mirovnom kampu u kome su učestvovali mladi iz bivše Jugoslavije. Apel je preveden i štampan u 8 jezika. Potpisalo ga je više od 20 000 dece i mladih iz kriznih i ratnih područja. Potpisi su dostavljeni Organizaciji UN i grupi G8 u nadi da će se „...odrasli-napokon-urazumiti“....
Mi smo kroz akciju „Mladi za mir“ obeleživši tako Međunarodni dan mladih 12.08.2008. građanima Sombora podelili razglednice sa tekstom apela i poslali ih mnogobrojnim ličnostima na funkcijama širom Srbije....
Tekst apela glasi ovako
Poruka dece
Vi, odrasli: Urazumite se već jednom!
Zašto zloupotrebljavate naše poverenje?
Mi, deca, ne znamo šta znači deljenje i
odvajanje,
bilo prema nacionalnom, etničkom ili verskom
predodređenju.
Mi znamo jezik prijateljstva,
na kojem se želimo igrati, učiti i družiti se.
Svi mi delimo istu sudbinu:
svi smo mi iz kriznih i ratnih područja.
Mi želimo živeti zajedno i zajedno se igrati.
Mi ne poznajemo granice.
Valerija Forgić, profesor
Jasmina Borić, profesor
Poslednje ažurirano (sreda, 09 mart 2011 10:49)