Lako je osuđivati šta, ako i o tebi sude?

Početkom ove školske godine počela sam da prisustvujem radionicama koje se svaki petak održavaju u našoj školi. Teme radionica su različite, a ono što je najbitnije jeste da kroz zabavu i druženje nešto učimo. U okviru projekta "Multiplikacija - Živeti tolerantno" imali smo zadatak da u pet srednjih škola u Somboru održimo radionice na temu diskriminacije.

Sama pomisao na to da ću prisustvovati i voditi čas u drugoj školi za mene je predstavljala izazov, jer imam veliku želju da postanem profesor. Moja drugarica Azra i ja smo izabrale da svoj čas na temu diskriminacije održimo u Srednjoj tehničkoj školi. Sledeći zadatak bio je napraviti koncept časa, flajere, osmisliti zadatke koji će sve podstaći na saradnju. Kući sam se pripremala za radionicu, kako početi priču, zainteresovati učenike i sve držati pod kontrolom. Stalno sam razmišljala o tome kako će biti nekih neprijatnih situacija u kojim neću znati da se snađem, kako ću napraviti neki lapsus kojem će se svi smejati. Sa druge strane je Azra devojka koja je stalno nasmejana, opuštena i koja je do sada već imala sličnih iskustava. Hrabrila me je govoreći da će sve biti dobro. Kada smo ušle u školu sve dotadašnje brige su bile prevaziđene zbog čega sam bila ponosna na sebe. Međutim kada smo otvorile vrata učionice uhvatila me je trema, jedvo da sam mogla progovoriti. Plašila sam se da će ostali to primetiti.Kako se čas približavao kraju postajala sam sve opuštenija. Uglavnom su svi učestvovali i radili predviđene zadatke među kojima se najviše se istakla diskriminacija na osnovu rase, homoseksualnosti i invaliditeta. Takođe i u ostalim školama je bila slična situacija, međutim svi su se složili da je diskriminacija jako loša, tvrdeći da će se truditi da je otklone kako bi bar u njihovom okruženju to svedeno na minimum. Između ostalog najviše se istakla škola u kojoj su bili moja drugarica i drug gde je zabeležena diskriminacija u velikom broju slučajeva u samom razredu. Svi su bili svesni šta se dešava, ali nisu bili u stanju da to promene. Nadam se da se situacija u njihovom razredu posle predavanja barem delom popravila. Preostali deo časa pričala sam im o svom dvonedeljnom boravku u Švajcarskoj čime su bili oduševljeni. Bile smo prezadovoljne što smo uspešno realizovale radionicu u kojoj smo svi zajedno uspeli da naučimo nešto. Oni su svakako naučili šta je to diskriminacija, u kojim oblicima se najčešće pojavljuje i kako je otkloniti. A nas dve smo sa časa izašle sa još jednom bitnom lekcijom u životu i sa još jednim novim iskustvom iz kojeg smo izvukle sve najbolje.

Zorica Lončar 3-3